Na poziv za mlade i ne afirmisane pjesnike predstavljamo pjesme Rešata Alije iz Düsseldorfa poreklom iz Skorobište.
Cvrkut ptica u Stakovica
Naj miliji je cvrkut ptica,
prije podne u Stakovica.
I popodne njihov poj se čuje,
divim im se kako bruje.
Još je tu plevna, krova slamena,
Zidana je od blata i od kamena.
Ispred nje rasla trešnja visoka,
Grane pruža i preko potoka.
Na grani devojke nišaljku vezale,
Momcima su svoje pesme pevale.
Čija moma beše na nišaljka,
Tome momku verna do veka.
Staru pesmu putem su pevale,
Djurdjevdanske snove glasno su snevale.
“Đurđevo ljeto mori proljeto
Đurđev mi travke mori bereše
Majki u skutoj mori turaše
Ocu u nedra gneteše
I kućna vrata mori kiteše”
U zavičaj ...
Skoro ću tamo da putujem,
u zavičaju da Leto letujem.
Iz srca mi nešto govori,
tamo, neka ti duša odmori.
Poseti mesta detinjstva svoga,
pogledaj delić neba, ljubižgoga.
Poslušaj ptice sto pesme sriču,
zrikavce u sumrak što umorno zriču.
Češće tamo hoću da putujem,
zavičaj srcem hoću da milujem!
Bistre vode da se tamo napijem
i da zaspim, pa da se naspijem! U Skorobišta cvitnalo Proljeće
Ka će precvetaf u
Skorobišta sljive.
I ka će se uzeljeni
naokolo trava.
Ka će zaoref,
Skorobištani njive,
I potka po ljivade
k`t se stava.
Ka će pripeče,
slunce jako,
I ka južina k`t vrnef kiše,
i kad osetiš lako,
kraj put ljubičica,
ka će zamiriše.
Ka će precveta,
jagljić cveće,
E t`k u Skorobišta,
cvitnalo proljećeU susret 60-oj
Prošlost još mi prošla nije
budućnost mi daleka,
sadašnjost mi se smije,
kao radost što me čeka.
Krivom linijom mog života,
juri hrabro moja mladost,
nek me strefi čak i stota,
tražim sreću, tražim radost.
Šezdeset ću punih skoro,
to me sad i ne brine,
meni život teče sporo,
kao munja kada sine.
Pred očima starost gledam,
krupno kroči prema meni,
njoj ja neću da se predam,
ni za život dragocjeni.
Mnogo ljeta još će proći,
živeću ja, sporo, brzim hodom,
stopa moja svud nek kroči
pod nebeskim plavim svodom.