Priče o Ninet muzičarima: usta Sejfednin Sefa Kryeziu
Prve korake u zanatu sam napravio kao učesnik na školskim priredbama. Počeo sam da idem sa grupama (tajfama) od svoje 14. godine. Bio sam veoma znatiželjan i meraklija da naučim zanat pa sam išao skoro sa svim majstorima koji su svirali u to vreme. To vreme je kada su još svirali stari majstori Muharem Kapllani, Nezir Avizallari, Afit, Feriz i Shaban Veqkollari ali tada ja sa njima nisam mogao da sviram. Sa nekima sam išao i svirao kao basista. Najčešće sam išao sa majstorima Sadikom Jashari i Bajramom Veqkollari sa njima sam i počeo da sviram.
Sa 16 godina sam počeo da sviramo sa majstorom Ferizom i svirao skoro 10 godin. Od 1992. godine sam počeo da vodim grupu. U grupi sam imao braću, sinove majstora Afeta, Refika i Besnika Osmani i njegovog amidžu Ramćta tupandžiju, svirao je i moj otac i majstor Nezir Avizallari. Oni su bili u sastavu tajfe kad sam startovao kao vođa grupa, svake godine se sastav mijenjao, u grupi su svirali i Faridin Kapllani i Sadik Manxhuki, mnogo ih je bilo.
I ja sam slušao priče o starim majstorima ko što su Xhemo od Globoćica, Jakup iz Oplje iz Buče pa njegov sin Rexhep, majstor Shanija je bio veliki majstor, Muharem i Nezir.
Svake dvije do tri godine nastane neki dobar majstor. Takav je bio i pokojni majstor Imer koji je bio mlađi od mene dve godine i majstor Enver moj tetkić od njih sam i naučio zanat.
Majstor Rasim je bio takođe veliki muzičar a sada njegov nasljednik sin Mahir je veliki majstor.
Majstor Šanijin sin Bajram je takođe dobar majstor, on sada živi u inostranstvo ali još uvijek aktivno svira. Od moje generacije su dobri i unuk majstora Šanijie i majstor Shemo Berisha.
U Opolje svira majstor Faridnin Krasniqi, od starijih su ostali još majstor Skender Kapllani, majstor Muharemov brat Avdija i majstor Selim Gashi.
Danas ima i drugih svirača ali oni zaostaju u sviranju starih pjesama i igara, kalačojne. Vremena su se promijenila pa danas i svadbe traju dosta kraće odnosu na prije kada su svadbe recimo je u Gori u Brodu trajale po 4 dana, Opoljiu tri dana, sada su svadbe svedene na jedan dan pa ne može da se stigne da se odsvira i nibet i da se igra kalačojna.
Naš zanat neće nikad da izumre zato što je on dio tradicija, i ako se recimo svadba pravi sa banketom traže se tupani makar na dva tri sata. I to je isto u cijelom kraju.
Običaj da se srijedom, pazarnim danom izlazi u Šadrvan?
Ranije je bila tradicija da se majstori oblače u narodnu nošnju i srijedom budu u Šadrvan u Prizrenu. Tamo su pili kafu i čekali mušterije da bi ugovorili svadbe. Ljudi su iz svih sela silazili u grad u Šadrvan tražili majstore za svadbu. Prije su išli samo glavni majstori i oni su ugovarali svirku.
Pojedini majstori i danas izlaze srijedom u Šadrvan više da bi popili kafu i družili se ali se nađe i po neka mušterija koji bi ih angažovala. Ugovaranje se danas više obavlja telefonom i putem Interneta.
Sviranje na zurli može biti teško ako ne znaš zanat. Ako znaš imaš dobru zurlu i pisku ako piskiu vežeš dobro onda je to lako, u protivnom može da bude veoma naporno.
Sviranje na različitim mjestima zahteva poznavanje različitih melodija i običaje.
Sviranje po različitim mjestima zahtjeva poznavanje i različite melodije. Na primer Gora se po položaju i po običajima dijeli na Goru sa selima Kruševo, Radeša, Brod i Dološta, Dragaš sa selima Vrništa , Kuraljane, Ljubošta kod njih je samo jedna pjesma koja se razlikuje i nibet. Opolje, Vrni, Has, Podrimlje su mjesta gdje žive Albanci ali se i kod njih razlikuju pjesme i igre koje sviramo. Ranije u Podrimlju se svirala igra Cenova kalačojna koju su znali da sviraju samo majstori poput Šanije, Redžep i Rasima. Tu melodiju nisam stigao da naučim ali ne postoji nigdje snimka ove melodije.
Jedan sam od rijetkih majstora koji svira i van standardan destinacija – Gora Opolje, Župa, Vrini, Has i Podrimlje. Sviram i u Prištinu i Gnjilane, Kačaniku. Ove godine ako se situacija smiri sa pandemijom sviraću čak i u Tetovo u selima Željine, Kamnjane.
Gdje god me traže tu sam.
Priština i Gnjilane imaju takođe drugačije običaje. Imaju kalčaojnu Memetka. Kod njih se sviraju različite melodije ali imaju po jednu iz Gore, Opolja, Hasa. Ja sam svirao po Prištini, Gnjilanu, Kačaniku, ali sada ne mogu da stignem zato što sviram i saksofon a noću se održavaju banketi pa je teško putovati.
Estrada Kosova
Prisutan sam na estradi Kosova, od kad se počela koristiti zurla u različitim muzičkim pravcima od narodne muzike zabavne pa do rokenrol. Prve dvije pjesme na estradi je odsvirao majstor Faridin Krasniqi sa “Motrama Mustafa” a nadalje gdje god se čuju zvuci zurle u nekoj novo komponovanoj pjesmi ja sam ih odsvirao. Mene su zvali u studio jer ja veoma brzo uskladim melodiju koju oni traže. Note ne koristim ali imam sluha.
Deset godina sam svirao saksofonom i sa zurlom za “Motra Mustafa”. Radio sam i za Remzije Osmani, Šurete Beluli znači zvijezde kosovske estrade, plus sa Adelinom Ismaili i dio estrade koji svira zabavnu muziku.
Zarada je tada bila dobra, sada su izašli neki mladi muzičari pa je zbog konkurencije cijena je niža. Pjevačica Afrdita Demaku je probala da radila sa nekolicinu muzičara iz moje branše ali je veoma poznat kompozitor iz Tirane preporučio mene pa sam tako odsvirao jednu od njenih najpopularnijih pjesma.
Svirao sam i sa rok grupom Jeriko koja svira rokenrol, veoma smo se brzo uklopili i napravili uspješnu turneju u Tursku, Briselu i Poljsku. Mi u zajedničkoj namjeri koju izvodimo sviramo samo pare minuta ali nas je to odvelo na ovim festivalima i koncertima.
Ja sviram i saksofon ali zurla nije saksofon. Ona ima specifičan zvuk, ton i slatkoću i lako se prepozna ne može zurla da se zamjeni sa saksofon ili klarinet. Nibet se svira samo zurlom ostalo nije nibet.
Ko sve i gdje se svira nibet muzika ( muziku na goču i zurlama)?
Na Kosovu pored Roma koji sviraju u Prizrenu sviraju u Gadimnje sve više ima tajfi koje čine Albanci. Kad sam išao u Gnjilane tamo svako selo skoro da ima svoju tajfu. Rijetko sviraju na zurlama poput naših tzv. “arnaut kabasi”. U Ggadimnje samo sviraju na zurlama koje su kao naše. Svira se širom Kosova ali je centar Prizren, centar nibet muzike i nibet muzičara.
Sviraju i tajfe koje nisu čisto romske. Majstori kao što su Ramće i Tefik iz Grnčare, oni pored što sviraju i izrađuju zurle. Koliko ja znam ima i tajfe iz Skorobište koje mogu da završe posao.
Ali Romi iz Prizrena su najbolji oni su rođeni za tu muziku imaju sluha. Drugi sviraju ali nemaju kvalitet kao Romi iz Prizrena. Majstori iz Tetova su takođe kvalitetni, oni dolaze u sezonu da sviraju u Prizren.
Sad se i u Albaniji u Kuksu prave velike zurle kao naše. Mi smo ih ranije nabavljali u Tetovu a sada ih prave i u Kuks.
U tursku sviraju zurle koje su drugačije od naših ali su oni neprikosnoveni u na tim zurlama i u toj vrsti muzike.
Jedni od rijetkih koji su se bavili temom nibet muzičara, a za koje ja znam, su gospođa Margita sa Zapada i Profesor Bahtijar Shenolli iz Žura koji su napisali knjige o nama i našoj muzici.
Katedra slobodnog uma