KUJTIM PAČAKU (1959 – 2018)
Kujtim Pačaku rođen je 12. marta 1959. godine u Prizrenu. U Prištini je završio studije na Akademiji umjetnosti – Odsjek za muziku i postdiplomske studije iz muzičke pedagogije. Završio je i ubrzani kurs na Akademiji za glumu i režiju u klasi profesora Faruka Begolija. Diplomirao je romologiju na Sorboni, u Parizu. Tokom studija oformio je mnoge oktete i horove. Pored mnogih aktivnosti u kulturnim društvima kao što su „Agimi“ i „Doğru Yol“ bio je učitelj u mjestima Dulje i Blace 1986. godine. Radio je kao novinar dopisnik za mnoge evropske novine i medije.
Nekoliko semestara bio je profesor na predmetima iz muzičke kulture u nastavi na bosanskom jeziku Edukativnog fakulteta Univerziteta u Prizrenu.
Zbog angažovanja na ostvarivanju prava manjina bio je ambasadorom mira na Balkanu.
Paçaku je bio član kosovskog parlamenta koji je zastupao romsku zajednicu zagovaravši prava romske zajednice na Kosovu.
Autor je nekoliko knjiga pjesama i drama.
Sad kad sam daleko
Sad kad sam daleko
Niko mi ne kuca na vrata
Niti me zove na jutarnju kafu
Ti možda misliš da sam ja dobro
Ali varaš se!
Sad kad sam daleko
Niko te ne prati na romskim svadbama
Niko ti ne pokazuje kako se slavi bibi
Ti možda misliš da sam ja dobro
Ponovo se varaš!
Sad kad sam daleko
Nemaš s kim da plešeš
Uz dirljive zvuke španskog venga
Ti možda misliš da sam ja dobro
Dokle ćeš da varaš samu sebe?
Glad
Plač djece nikako da prestane
Ni ove večeri
Miris komšijskog jela
Ni večeras neće im napuniti stomak
Kad je srce zaleđeno
Nema tog proljeća koji će ga istopiti…
Crna pjesma, crna majka
Majko, gdje su mi braća?
Ubili su ih!
A gdje je otac, majko?
Nije se vratio!
Ni kućni pas se ne čuje!
Otrovali su ga!
Majko, zapjevaj mi pjesmu!
Glas mi je promukao, sine moj!
Daj mi malo hljeba, majko!
Nemamo ni trunke hljeba!
E pa što ćemo jesti večeras, majko mila?
Zagrist ćemo našu bol
I napiti se suzama.
Kad Rom voli
Kad Rom voli
Po ciči zimi lastavicama
Prekida selidbu
Kad Rom voli
Zatresa leju uspavanog cvijeća
Da im da dobru vijest
Kad Rom voli
Zaleđenim potocima
Poklanja ludost talasa
Eh, kad Rom voli…
Ah, kana kamela jekh rrom…
Boja
Zašto se plašiš, zašto se kriješ?
Stidiš se boje tvoje kože?
O, čovječe!
I tebe, i mene, i one ostale
Stvorio je Bog.
Slušaj!
Pod bojom tvoje kože
skrivena je duga,
unutar tvoje duše.
Zato, glavu gore!