Narodna priča ispričana u Skorobištu, sastavio i uredio Rešat Alija
Krivo Petljiće
Bilje jena Starica i jen Starec, i bilje jako siromašne. Imalje samo jeno krivo Petljiće i jena Kučka.
Pošto nemalje ništa da jedef, Petljiće se okrenalo prema Starku i će gi reče. Starke Jarke, pošto
ste vije dvajca jako stare i nemožete da rabotate, puštite me ja da idem na gurbet, da činim ćare.
A Starec navenata glava so ruke pod brada i prez zubi će mu reče, a de možeš ti take krivo još i da ćaruješ! A Petljiće će mu vrati, aha možem, možem kako ne. Pa k't je take a ti put pod noge i ajt na gurbet. A Kučka sve toj gljedala i se čudila.
I take Petljiće pošlo na put, i išlo, išlo i nikoje vreme će go stretne ljisica, i će go pita, ej Petljiće de si pošlo? Ćidem na gurbet, mu odgovora Petljiće! A da dojdem i ja mu reče ljisica. Nemožeš da ideš, će me zabajš. E pa ako ne me zemeš ja će te izedem, mu reče lsica .
E pa ajde kad si z'pnala. I take išlje, išlje i ljisica omaljela, i mu vika, ej Petljiće ja više nemogu da idem, som omaljela. E pa ako si omaljela , napraj se kudeljica i fukni mi se u guzica. I jope Petljiće take ideeći po put će stretne vuka. I vuk isto će go pita, ej Petljiće deka itaš? Na gurbet mu vraća Petljiće. E pa će dojdem i ja so tebe. Nemozeš da ideš mu vika Petljiće. Mogu, mogu mu reče vuk, ako ne me uzeš ja će te izedem. E kad je take napraj se kudeljica fukni mi se u guzica.
Ideeći jope po put Petljiće, će go stretne jena reka. Reka isto će go pita, Petljiće pravo da mi kazeš de će ideš. Petljiće gi odgovora, ja će idem na gurbet da činim ćare. Pa će dojdem i ja so tebe. Pa nemozeš da ideš. Mogu, mogu ako ne me uzeš će te udavim.Pa k't je take i ti napraj se kudeljica i fuknimise u guzica.
Bajgi k't prošlo Petljiće goljem put, zastana na jeno bunište da počeprka i da pokljuka malo. K't će dine glava , što će viđi, po put na koni ide car so svoja straža.
Petljiće brgo jana na v'r bunište, i k't mu se pribljižilje car so straža Petljiće zapojalo: Ki-ki-ri-kuuu car da mi izede gomna! Kad čuv car ga zastana straža i zasluša ponovo. A petljiće još jen put, Ki-ki-rikuuu, car da mi izede gomna! Car brgo zapovedaf straži da go fatif Petljiće. Straža brgo se usiljija i go fatija i mu vika jen, care što da činimo so nego s'ga? Frljite u ogin neka izgore.
Stražari go frljija u oginj, ka što gim zapovedaf car. Arno ama Petljiće pušti reka i go ugasna ogin, a Petljiće pobegna. Malo neprošlo a Petljiće jope od bunište, Ki-ki-ri-kuuu car da mi izede gomna.
Jope car će zapovda strži, brgo fatitego ponovo, metnite u kokoške neka go iskljukaf. Alji petljiće pušti ljisicu i ona ge potepa kokoške a petljiće jope se spasi.
I malo ne će projde jope Petljiće će zapoje, Ki-ki-ri-kuu car da mi izede gomna. Straža brgo jope će go fatii i so nego kod cara. Car će gim reče, u kljeć so nego i zatvorite vrata neka go izgazif konji. Počef car da se strami nemože na kraj da iskoći so jeno Krivo Petljiće. Straža go metna miđi konji i zatvorija vrata. K't počelje konji da ripaf Petljiće pušti vuka, i sve konji vuk ge zakla a Petljiće pobegna.
Kad videlje stržari brgo go fatija Petljiće i odma kod cara. I car što će, ka će, počna da se mislji kako da se spasi od krivo Petljiće, mlogo zulum mu napraj a on demek car a nemože ništa da učini.
I take misljeći mu pana na pamet da go zatvori Petljiće u nikoja soba de nemoze nikoj da go ćuje što poje za cara, alji će naredi stražaru da go zatvori u jena soba deka mu se čua carovo zlato.
U taja soba nema penđeri alji puna je dukati. Računa car, tuj Petljiće će se zatre.
Straža take urabota, go zaključilje u taja soba so dukati. Alji Petljiće od dosada što nema što da čini počelo da kljuka dukati, bajagi nakljukalo i se naprajlo ka da se zatrelo. Prošlje dva dna i car reče stražaru polaj a se zatrelo toj Petljiće! I stražar po naređene brgo da polja, otključi vrata i što će viđi Petljiće obesilo oroz. Brgo go capna i so nego kod cara. Care, care, Petljiće se zatrelo. I car od rados reče, epa čim je take će se uraatim više a petljiće frljite go na toj bunište de smo go fatilje.
Car kako reče i stražar učina go frlji Petljiće na bunište i utide.
Doma Starec i Starica se zabrinalje, bre bajagi projde vreme a petljiće ne se vrati doma.
Od brige taja Kučka ga milualje da gim projde vreme. A Kučka dobro gi došlo ništa ne rabotala samo jela i spala.
Petljice na bunište, kad videlo nema nikogo se dinalo i put pod noge za doma.
Pred akšam stignalo, kad go videlje Sarec i Starica mlogo mu se poradualje, a kucka izpopod oči gljda nabutrena i ćuti.
Odma u taj tar Petljiće će Starki, Starke Jarke donesi jen stap i jena tepsija i staj ga taja tepsija na sred soba. I Starka ka što gi reče Petljiće donese. I Starki gi zapoveda, Starke Jarke udri me po šija. A Starka bam po šija, a Petljiće Grrrr zlato u tepsija. I još jen put, Starke Jarke udri me po šija,
a Petljiće Grrrr zlato i se napuni tepsija puna zlato.
Starec i Starica počelje da se veseljif što nesa vise siromašne.
Kad videla Kučka sve toj će gim reče Starcu i Starici, i ja ćidem na gurbet da vi donesem zlato.
A oni gi rekoja , pa ajt ako ti je ćef.
Kučka put pod noge i pravo na bunište, počela da traži i da tula po bunište i ništa nenašla, Pred akšam gi se strefi da najde jen Mangar. Taj mangar go zaljepila na dupe i pravo doma. U soba gim vika Starcu i Starici, donesite jena soa i jena tepsija, tepsija stajte na stred soba. Starka od rados brgo posluša i donese. Kučka će gi reče Starki, Starke, Jarke udri me po šija, i Starka bam jen put.
Kučka so zor go pušti taj Mangar u tepsija, a taj Mangar, Grrrr se zavrte izastana na sred tepsija.
Kučka još jen put ce Starke, Jarke udri me po šija, a Starka bam so soa. Kučka od zor se napna i
odjenput se nastra u sred tepsija. Puna ga napuni tepsija g…. Cela soba usmrde. Starka se naljuti i vikna Starca fati taja soa pa prekrši ga Kučku ni uneredi soba. Starec uze taja soa pa po Kučku, bam jen put, bam drugi put i još nikoj put i ga pretera Kučku prez polje.
Ja malo ge pogljeda i vide, nevide dojde doma.
Rešat Alija
30.10.2025 Düsseldorf (Ljubižda-Skorobišta)